moje ime je Gordana Babović, rodjena Dobrić, sada živim u Srbiji, u Novom Sadu. Rodjena sam 1962.god. u okolini Vinkovaca. Od 1977. do 1981.god. išla sam u srednju ekonomsku školu u Vinkovce zajedno sa Nenadom Banda, divnim drugom i prijateljem. Poznavajući Nenada i njegovo znanje kako ekonomije tako i muzike predpostavljala sam da će po nečemu od toga biti poznat. Ukucala sam pre nekoliko dana njegovo ime i prezime na internetu sasvim slučajno razmišljajući o školskim danima i drugarima iz tih dana i pronašla sam sajt o Nenadu i nažalost saznala da više nije među živima. Veoma me je to potreslo i vratilo u one naše lepe školske dane i detinjstvo kad više nisi ni dete ni dovoljno odrastao pa sam imala želju da vam se javim kako bih i ja bila jedan od učesnika sajta posvećenog Nenadu.
Šaljem Vam i fotografiju iz tih školskih dana iz 1979.god.
Nenada sam upoznala kad smo krenuli u I razred srednje škole 1977.god. Bio je usvojeno dete, o svojim "roditeljima" i "sestri" uvek je sve najlepše govorio a oni su bili ponosni na njega. Svu pažnju, ljubav i brigu koju su mu oni pružali vraćao im je tako što je bio u to vreme najbolji učenik naše škole. Imala sam čast da smo dve godine Nenad i ja predstavljali našu školu na opštinskom takmičenju iz matematike. Koliko se sećam, imao je iz svih predmeta odlične ocene sem iz jednog jer pošto se izjašnjavao kao Srbin profesorki to baš i nije odgovaralo. Uporedo sa ekonomskom pohađao je i muzičku školu sa kojom je često putovao svirajući njegovu harmoniku. Bio je divan dečak, drugar, prijatelj želeo je uvek da pomogne bio je veseo i nasmejan ali iza toga nazirala se neka tuga u njemu za koju je verovatno samo on znao. Pred kraj našeg zajedničkog školovanja negde 1980.-1981. god. mnogo se promenuo dosta se povukao u sebe, nekako se čudno ponašao, promenuo je izgled, za sebe je govorio da je otkačeni Cena... Došao i kraj našeg zajedničkog školovanja i svako je otišao na svoju stranu, od tad ga više nisam videla niti šta čula o njemu sve dok nisam pronašla sajt o njemu. Srećna sam što sam ga poznavala, što smo delili školske dane, a veoma nesrećna saznavši da više nije živ. Želim ovim putem da pozdravim članove njegove porodice kao i njegove prijatelje za koje sam pročitala da su bili uz njega i pomagali mu.
S poštovanjem,
Gordana Babović
Novi Sad