Nenada sam prvi put video pre skoro deset godina.
Upoznao sam ga ne kao muzicara, vec kao izgnanika.
Bio je 7 juni 1996 kada je Nenad usao u moju kancelariju.
Nije hteo da smeta, ali imao je problem. Tacnije: nekoliko
roblema.
Imao je srece da ja nisam imao vremena da ga licno primim.
Iskreno receno bilo mi je vec malo previse neserce koju su
ljudi sa Balkana doneli u svojim koferima . Bilo je bolje da
njegov prvi susret sa AIDA-om bude 'otvoreni razgovor'.
Ester, koja je tada dobrovoljno radila za nas, najsrdacnije ga
je primila. U tom prvom razgovoru sa Ester se ispostavilo se
da je on u Holandiji vec tri godine. Tacnije, od 1 oktobra 1993.
U pocetku je napisao pismo holandskim vlastima i zatrazio dozvolu
boravka. Posto nije dobio niakakav odgovor, prijavio se 16 maja
1994 godine sefu lokalne, Amsterdamske, policije.
Od tog momenta problemi su poceli da se nagomilavaju. Svaki
izbeglica ce ih prepoznati. Nenad je ispricao Ester da ima raznih proceduralnih problema u vezi sa svojim zahtevom za dozvolom
boravka:
-Imigracione vlasti su odbile njegov zahtev za dozvolom boravka
14 decembra 1995, bez obzira na to sto je on vec dve godine ziveo
u Holandiji.
- Ukinuli su mu socijalnu (finansijku) pomoc dok je njegova zalba
na presudu, jos uvek bila u pravnoj proceduri.
- Imao je advokatra, ali nije bio zadovoljan njime.
- Bio je u kontaktu sa jos dva druga advokata u vezi sa second
opinion ali nije znao da li ce jedan od njih da preuzme njegov slucaj.
Sa strpljenjem andjela Ester je saslusala sve njegove probleme,
zapisala ih , napravila dosije i zajedno sa njim, napravila moguci
plan akcije. ' Dogovorili su se zajedno da su Nenadove mogucnosti sledece:
- studije slavistike
- istraziti mogucnosti finansiranja studija za osobe bez boravka
- nastavak karijere muzicara ili ucitelja muzike.
U medjuvremenu bih se ja, po ovom planu, pozabavio pravnom stranom problema.
Mogu vam sa prilicnom sigurnoscu reci, za pocetak, da se sveki izbeglica koji je koji dobije neagtivan odgovor na zahtev za boravak oseca do srzi ponizen i neshvacen. Mora da se tako i Nenad osecao, mada o tome nije nikada na ovaj nacin nesto rekao. Radije nije govorio o tome. Ali to mora da se zna, i zato to ovde jasno i glasno kazem!
Kada je izbio rat na Balkanu, Nenad je imao 29 godina. Ziveo je u Vinkovcima, gradicu od oko 35000 stanovnika u istocnoj Hrvatskoj. Ja cu probati - makar to i ostao samo pokusaj - da istrazim sta se desilo u Vinkovcima.
Nenad je do rata tamo radio kao ucitelj muzike.
Rat je na Balkanu izbio na dva mesta: oko Dubrovnika i u okolini Vukovara, blizu Vinkovaca. Vinkovci su bili prvo mesto u tom ratu koje je bilo granatirano.
O d 19 jula 1991 je ovaj gradic bio neprestano bobmardovan klaster, napalm i fosornim bombama. 14 septembra je stanovnicima bio naredjeno da odu u skrovista i podrume. Tamo su proveli skoro tri meseca. Iznad njihovih glava grad im je bio neprestano unistavan. Skole i lokalna bolanica su bile porusene. Gradska Bibiloteka je bila spaljena. Muzej i umetnicka galerija su bili sravnjeni sa zemljom.
Broj ljudskih zrtava je bio ogroman. Svako ko bi napustio svoju kucu, da kupi hleb, mleko i novine bio bi nemislosrdno upucan.
Citam tekst odbijenice na njegovom zahtevu za azil:
'Podnosilac je doduse poreklom Srbin, ali nije dokazao da je nejgov zivot u Hrvatskoj postao nemoguc. Strah podnosioca da ce biti proglasen izdajicom od strane naroda ili porodice je neosnovan, posto su zaracene strane, bivsa Jugoslavija i Hrvatska potpisale Dejtonski sporazum i od tada se vise ne vode borbe."
Nenad je bio zaprepascen da je on bio odbijen dok su drugi, koji su naveli istovetne razloge, ali koji su zahtev podneli pre potpisivanja Dejtosnkog sporazuma, bili uzeti u proceduru za azil. Cak ni najvisa instanca nije priznavala ovaj Nenadov argument. Citiram sudiju: " uzimajuci u obzir da Nenad Banda nije naveo o kojim individuama je rec, ne mozemo da proverimo da li u ovom slucaju mozemo da govorimo o istovetnom zahtevu"
Da covek izgubi svaku zelju. !!!!!!
Kada sam ispregledao sve shvatio sam da Nenad vrlo jasno nije zatrazio politicki azil. Trazio je dozvolu boravka po humanitarnoj osnovi.
Poznajuci njega, to mi je potpuno jasno.
Uvek je hteo da bude sto dalje od politike.
Za njega je politika bila nerazdvojno povezana sa etnickom ili religioznom mrznjom, moci, fasizmom...
Ali, to nije bilo prakticno. Jer, sta zna neki tamo sluzbenik u Holandskoj imigracionoj sluzbi?
O ovim stvarima Nenad najradije nije govorio. Vise je zeleo da pricamo o mogcnostima za studije. Ili o mogucnosti za muzicku karijeru.
O vezi sa studijama:prema dosijeu, Nenad mora da je bio prepametan. U pismenom izvestaju njegovog maturskog rada o programiranju na smeru ekonomije, dobio je u tadasnjoj socijalsitickoj republici najvisu ocenu: odlican. Bio je odlican ne samo u egzatktnim naukama kao sto su ekonomija
i programiranje, nego i u predmetu 'teorija i praksa sacilajstickog samoupravljanja'.
Ni u Holandiji nije bilo drugacije. Sve njegove holandske uciteljice bile su odusevnjene njegovim brzim napretkom u holnadskom jeziku.
Izmedju redova citam da njegov uspeh ne dolazi samo od njegove inteligencije. Njegova zelja da perfektno govori holandski pothranjena je - mada mi on to nikad nije rekao - duokom zeljom da ovde i ostane.
I nikakva odbijenica, ni ona za dozovlu boravka, ni za socijlnu pomoc,
ni za finansiranje studija - nije mogla da zadrzi: Nenad je u Holandiji pronasao svoju bezrezervnu ljubav. Vecnu ljubav za nezavisnim zivotom
u Amsterdamu. Koju nikad nece dozvoliti da mu uzmu.
Sa svojim osmehom, a najvise sa svojim magicnom hramonikom, dovodio
je svakog do cutanja punog ljubavi, cutanja u kome se nepomicno slusa. Tako je bilo i nikako drugacije.
Poslednjih deset godina Nenad je bio nas kucni harmonikas. Desetine puta
je nastupao u programima koje je AIDA organizovala. Najradije za novac.
Ali i kad nije bilo para, kad je u pitanju bila dobrotvorna akcija, svirao je sa punim srcem. U Maison Descartes (Francuski kulturni centar). U Gerrit van der Veen Scholengemeenschap (udruzenje skola). U Baliju, Rode Hoede-u, Perdu-u. Bilo gde, svuda gde je Aida nesto organizovala, on je ucestvovao.
I tacka.
Tokom ovih godina otkrio sam da je Nenad imao jako sirok muzicki repertoar. Koju god vrstu muziek da je svirao, lako ojom god muzikom lako bi pronasao publiku. Ali o toj osobi, o Nenadu muzicaru, reci ce vam vise moj brat Leo.
Herman Divendal
cetvrtak 9 februari 2006 - petak 10 februari 2006
[Taken from AIDA Nederland site.]